Prof. dr Dragan Bulatović
Prvi upravnik
Rezime
Dragan Bulatović (1951, Kruščić, Vojvodina). Maturirao je u Vrbasu 1970, diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti 1977. godine, a na istom fakultetu je magistrirao na smeru Istorija moderne umetnosti 1988. godine. Doktorski rad Objedinjeni diskurs o umetnosti i problem nealuzivnosti u slikarstvu XX veka u Srbiji odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 4. februara 2005. godine.
Od 1978-1980. godine kustos je u Sektoru za istorijsko-stilski razvoj umetničke opreme knjige, primenjene grafike i fotografije Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Za asistenta pripravnika na predmetu Muzeologija i zaštita spomenika kulture izabran je 1980. godine. Od 1988. godine je u zvanju asistenta za Muzeologiju i zaštitu kulturnih dobara na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2005. godine je u zvanju docenta, a od 2015. godine u zvanju vanrednog profesora za predmete Seminara za muzeologiju i heritologiju na osnovnim, master i doktorskim studijama. Predavač muzeologije po pozivu na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna Univerziteta umetnosti u Beogradu i na Multidisciplinarnim studijama istorije i filozofije prirode, nauke i tehnologije Univerziteta u Beogradu. Predaje po pozivu na Univerzi u Ljubljani i Sveučilištu u Zagrebu. Bio je mentor prvih doktora muzeologije i heritologije na Beogradskom univerzitetu (u periodu od 2005-2012. godne 5 kandidata je odbranilo teze) i jednog na Univerzitetu u Skoplju.
Osnovao je Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2010. godine.
Bavi se teorijom muzeologije i heritologije i metodologijom istorijsko-umetničkog diskursa.
Kao poslediplomac učestvovao je na II međunarodnom kongresu za semiotiku 1979. godine u Beču. Radi usavršavanja je boravio na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu tokom zimskog semestra 1983-84. školske godine.
Kao autor projekta Društva istoričara umetnosti Srbije realizovao je stručni skup Metodologija istorije moderne umetnosti, 1987. godine u Beogradu. Prevodio je i predstavljao autore semiotičare, strukturaliste i hermeneutičare umetnosti u časopisima Gledišta, Moment i Istorija umetnosti, kao i na Trećem programu Radio Beograda.
U oblasti zaštite nasleđa radio je na evidentiranju i muzejskoj obradi kolekcija fotografija i dopisnica u manastiru Hilandar, standardizaciji muzejske dokumentacije, te izradi i postavljanju jedinstvenog dokumentacijskog sistema muzejskih ustanova Crne Gore. Organizovao je simpozijume Menadžment muzeja (1996), Baština u ratu (1999), Prostori pamćenja (2010), Ka novom muzeju (2011-13), Muzej kao centar objedinjene zaštite (2011-13), nacionalnu konfereciju Muzeologija, nova muzeologija i nauka o nasleđu (2010-12).
Sa svojim saradnicima, autor je projekta Baština i rat, internet baze o stradanju kulturnih dobara na području Jugoslavije u NATO intervenciji 1999. godine. Autor je, sa saradnicima, i projekta Mediateka 413, laboratorije za multimedijalnu podršku nastavi istorije likovnih umetnosti na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Takođe sa saradnicima realizuje projekt međuuniverzitetske saradnje u približavanju baština studenata Balkanološkog seminara iz Varšave i studenata istorije umetnosti, koji je pod imenom Afroditine pratilje realizovan 1996. godine u Jugoslaviji, odnosno 1997. godine u Poljskoj.
Bio je urednik časopisa Seminara za modernu umetnost Triplus4 od 1988. do 1994. godine i urednik časopisa studenata Filozofskog fakulteta ALETHEIA (1988).
Predsednik je Izvršnog odbora Društva istoričara umetnosti Srbije od 1986. do 1990. godine i član predsedništva Saveza Društava istoričara umetnosti Jugoslavije od 1989. do 1991. godine.
Bio je član republičke komisije za stručne muzejske ispite.
Član je Nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za muzeje (ICOM-a) od 1999. godine.
Osnivač je Centra za zaštitu nasleđa Kosova i Metohije: Mnemosyne (1999).
Učesnik u realizaciji projekata ministarstva nauke Тradicija i transformacija: istorijsko nasleđe i kolektivni identitet u Srbiji u 20. veku. Podprojekat: Strategije baštinjenja. Tema: Perspektive baštinjenja i Teorija i praksa nauke u društvu. Tema: Priroda svedočanstva kao predmet mnemozofije.
Kao upravnik Centra za muzeologiju i heritologiju realizuje u saradnji sa muzejima i ustanovama zaštite u Srbiji četiri višegodišnja projekta: Ka novom muzeju, Muzej kao centar objedinjene zaštite, Vašar baštine i Kustos za XXI vek, kao i nekoliko godišnjih programa.
Obrazovanje i stručno usavršavanje
- 1977 – osnovne studije – Filozofski fаkultet Univerziteta u Beogrаdu
- 1988 – mаgistаrske studije – Filozofski fаkultet Univerziteta u Beogrаdu
- 2005 – odbrаnа doktorske disertаcije – Filozofski fаkultet Univerziteta u Beogrаdu
(temа: Objedinjeni diskurs o umetnosti i problem nealuzivnosti u slikarstvu XX veka u Srbiji)
Naučno nastavna znanja
- 2015 – vanredni profesor – Filozofski fakultet Univerziteta u Beogrаdu
(užа naučna oblast: Muzeologija i heritologija) - 2005 – docent – Filozofski fakultet Univerziteta u Beogrаdu
(užа naučna oblast: Muzeologija i heritolgoija) - 1988 – аsistent – Filozofski fakultet Univerziteta u Beogrаdu
(užа naučna oblast: Muzeologija i zaštita kulturnih dobara) - 1980 – аsistent pripravnik – Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
(užа naučna oblast: Muzeologija i zaštita spomenika kulture)
Dodatno predavačko iskustvo
- Fakultet primenjenih umetnosti Univerziteta Umetnosti u Beogradu (predavač po pozivu)
- Multidisciplinarne studijame istorije i filozofije prirode, nauke i tehnologije Univerziteta u Beogradu (predavač po pozivu)
- Univerzitetu u Ljubljani (predavač po pozivu)
- Sveučilište u Zagrebu (predavač po pozivu)
Naučno-istraživačko iskustvo
Your content goes here. Edit or remove this text inline or in the module Content settings. You can also style every aspect of this content in the module Design settings and even apply custom CSS to this text in the module Advanced settings.
Članstvo u stručnim organizacijama
Od 1999 – Član Međunarodnog saveta muzeja (ICOM).
Odabrana bibliografija
Knjige
- „Уметност и музеалност: историјско-уметнички говор и његови музеолошки исходи“, Нови Сад: Галерија Матице српске, 2016. (ISBN 978-86807-06-07-8)
- „Umetnost i muzealnost: Istorijsko-umetnički govor i njegovi muzeološki ishodi“, Prvoelektronsko izdanje,Beograd: Filozofski fakultet, Centar za muzeologiju i heritologiju, 2014. (ISBN 978-86-88803-92-2)
- „Od trezora do tezurusa: Teorija i metodologija izgradnje baštinjenja“, Prvoelektronsko izdanje,Beograd: Filozofski fakultet, Centar za muzeologiju i heritologiju, 2015. (ISBN 978-86-88803-93-9)
Studije
- Dragan Bulatović, „Tumačeva ogledanja“, Zbornik radova Filozofskog fakulteta, serija B, XVII, Beograd 1993.
- Dragan Bulatović, „Art and Museality“, Зборник радова Филозофског факултета, серија A, XVIII, Београд 1994, 403-421.
- Драган Булатовић, „Историја уметности и заштита културних добара“, Повеља, Нова серија, година XXV, бр.2, Краљево 1995;
- Драган Булатовић, „Историјско-уметничка интерпретација у статусу интегралног дискурса о уметности“, Зборник радова Филозофског факултета, серија A, XIX, Београд 1997, 353-363;
- Dragan Bulatović, Angelina Milosavljević, „Baština i rat: cinizam nužnosti“, Novasrpska politička misao, posebno izdanje I, Beograd, 1999, 237-250.
- Драган Булатовић, „Обећањее и опроштај- Поводом Ars Memorative и Простора уметности“ (приредио), Историја уметности1-2, Београд 2002,79-118.
- Dragan Bulatović, „Baština kao brand ili muzej kao ekonomija želje“, Godišnjak za društvenu istoriju 2-3, Beograd 2004, 137-148.
- Драган Булатовић, „Баштинство или о незаборављању“, Крушевачки зборник 11, Kruševac, 2005, 7-20.
- Dragan Bulatović, (priređivač) „Muzej kao slika svijeta?“, Glasnik Narodnog muzeja Crne Gore god 1, broj 1 (Nova serija. II knjiga), 109-204
- Dragan Bulatović, „Muzeologija i/kao hermeneutika, u: Muzej kao slika svijeta?“, Glasnik Narodnog muzeja Crne Gore god 1, broj 1 (Nova serija. II knjiga), 111-120
- Dragan Bulatović, „Standardi muzejske delatnosti i uslovi za javni rad privatnih kolekcija”, Inkubatorikulturnih industrija. Okrugli sto: Razvoj privatnih muzeja u Srbiji, Zbornik radova, Beograd, 2008, 15-21,
- Драган Булатовић, „Музеј као економија жеље“, Зборник Семинара за студије модерне уметности Филозофског факултетаУниверзитета у Београду В – 2009, 21-37.
- Dragan Bulatović, Museology and/as Hermeneutics, (zbornik) „Ivi Maroeviću baštinici u spomen“, Zavod za informacijske studije Odsjeka za informacijske znanosti Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Spomenice, knjiga 2, Zagreb 2009, 61–71.
- Dragan Bulatović, „Nauk odgonetanja umetničkog poslanstva između aporija estetičkihparadigmi i šavova hermeneutičkih parabola“, Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakultetaUniverziteta u Beogradu 8, Beograd 2012, 109-123.
- Dragan Bulatović, „Cultural Heritage as a Brand or Museum as Economy of a Wish“, Зборник Матице српске за ликовне уметности 39, Нови Сад, 2011, 285–292.
- Dragan Bulatović, „Kriza znanja kao kriza pamćenja. Prilog legitimnosti transdisciplinarnog naučnog razumevanja“, Teorija i praksa nauke u društvu: od krize ka društvu znanja, Beograd: Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2012, 26 (apstrakt).
- Dragan Bulatović, „Svojatanje sadašnjosti“, u: Milan Popadić, Čiji je Mikelanđelov David? Baština u svakodnevnom životu, Beograd: Centar za muzeologiju i heritologiju, 2012, str. VII-XII
- Dragan Bulatović, „Kriza muzejske proizvodnje identiteta“, u: Angelina Milosavljević (ur.) Muzeologija nova muzeologija i nauka o baštini, Tematski zbornik, Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2013, 11–25.
- Dragan Bulatović, „Stvarno baštine: problem pretrajavanja“, у: Милан Попадић, Драган Булатовић (ур.), Простори памћења:зборник, том 2, Уметност – Баштина, Филозофски факултет, Београд 2013,137–144.
- Dragan Bulatović, „Digitalizacijai promena paradigme u istorijskoj nauci o umetnosti“ (Digitalization and the Paradigm Shift in the Historical Science of Art), Зборник радова са VII међународног научног скупа српски језик, књижевност, уметност, књига III, Музика и неизрециво & историја уметности – методи и методологија и њихова примена, Филолошко – уметнички факултет, Крагујевац, 2013, 325-337.
- Dragan Bulatović, Heritage vs. fetish. Culture, No. 8, Centre for Culture and Cultural Studies, Skopje, 2014, 33-42. ISSN: 1857- 7725 UDK 316.72:2-136.4
- Драган Булатовић, „Надрастање музеологије – херитологија као општа наука о баштини“, У: Уметност и њена улога у историји: између трајности и пролазних -изама / Art and its Role in the History: Between Durability and Transient –isms; međunarodni tematski zbornik, Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини, 2014, стр. 677-694.
- Dragan Bulatović, „Studije baštine kao temelj očuvanja humanističkog obrazovanja“,Andragoške studije Br.1, Jun 2015,41-64.