Vašar baštine

„Vašar baštine“ nije zamišljen da nameće rešenja, već da provocira traženje odgovora. Vašar baštine veruje u: Snagu „malih muzeja“ Veličinu lokalnih priča Emociju intimne istorije Verodostojnost sećanja.

„Vašar baštine“ je platforma za saradnju na dokumentovanju, istraživanju, interpretaciji, prezentaciji i komunikaciji nasleđa jugozapadne Srbije. Platforma se realizuje kroz programsku saradnju i razmenu znanja, iskustva i resursa lokalnih i regionalnih muzeja u jugozapadnoj Srbiji, kao i saradnju svih institucija, udruženja, zajednica i pojedinaca zainteresovanih za nasleđe ove regije. Dugoročni cilj „Vašara baštine“ je da se nasleđe jugozapadne Srbije učini vidljivijim, prepoznatljivijim i aktivnijim činiocem svakodnevnog života lokalnog stanovništva i koristi u održivom društvenom, kulturnom, ljudskom i ekonomskom razvoju regije. Ključniji mediji saradnje i komunikacije u okviru „Vašara baštine“ bili su skupovi „Vašar baštine“, veb portal www.vasarbastine.com i potprojekti. Skupovi, do sada održani u Sirogojnu, Kraljevu, Beogradu i Gornjem Milanovcu, bili su mehanizam ličnog upoznavanja autorskog tima i kustosa muzeja jugozapadne Srbije, kao i kustosa međusobno, učenja i razgovora o potprojektnim aktivnostima, upoznavanja sa dobrim praksama lokalnih muzeja, upoznavanja sa pojedincima, grupama i institucijama koji se na vanmuzejski način bave nasleđem, kao i evaluacije dosadašnjeg rada. Skupovi su se, svi sem beogradskog, sastojali iz tri celine. U okviru prve bavili smo se principima „Vašara baštine“, njegovim praktičnim funkcionisanjem i radom na projektu „Moje tajno blago“.

Logtip projekta „Baština na biciklu“

Projektom „Moje tajno blago“ želeli smo da vratimo nasleđe ljudima, kao i ljude muzejima. Ideje kojima smo se rukovodili su da:

  • očuvanje i korišćenje nasleđa nisu isključivo stvar institucija, već pravo i odgovornost svakog pojedinca;
  • Nasleđe je iskustvo, koje nije vezano samo za muzejski predmet, već i za naša sećanja, priče, javni i privatni prostor;
  • muzej nije ograničen svojom zgradom i zbirkom, već svojim idejama i delovanjem.

Projekat „Moje tajno blago“ imao je za cilj da uključi građane jugozapadne Srbije u proces prikupljanja, interpretacije i prezentacije nasleđa regije, i to stvaranjem onlajn zbirke njihovog ličnog nasleđa.

KAKO SMO RADILI

„Moje tajno blago“ realizovano je kroz seriju radionica sa decom i omladinom, intervjua sa ljudima trećeg doba, virtuelnu izložbu i pojedinačne izložbe u partnerskim muzejima. Okosnica radionica, intervjua i izložbi bio je karton „moje tajno blago“ rađen po uzoru na karton muzejskog predmeta u kome se nalaze osnovne informacije o poreklu, značenju i izgledu predmeta. Svaki karton imao je dve celine. Prvu celinu popunjavaju deca tokom radionica u školi, tako što daju predlog svog tajnog blaga koje bi čuvali u muzeju, imenujući ga, stavljajući crtež ili fotografiju istog, obrazlažući zašto misle da je to važno i zašto bi ga trebalo čuvati u muzeju. Drugi deo popunjavaju ljudi trećeg doba dajući komentar na dečiji predlog i imenujući svoje tajno blago.

Unosom podataka sa popunjenih kartona u bazu podataka na portalu „Vašara baštine“, počeli smo formiranje i dokumentovanje zbirke ličnog nasleđa pojedinaca iz jugozapadne Srbije. Uz to, na portalu je kreiran onlajn karton koji svaki pojedinac može da popuni i tako doprinese širenju ove baze podataka.

Ispostavilo se da postoji želja svih kustosa da rezultati rada ne budu prikazani samo na virtuelnoj izložbi već da svako u svom muzeju organizuje izložbu „Moje tajno blago“ tokom 2012. godine. Samim tim na radionicama se nisu samo popunjavali kartoni sa fotografisanim „blagom“, već su deca donela predmete u školu i pozajmila ih muzejima za priređivanje izložbe „Moje tajno blago“, a mnoga od njih i učestvovala u postavci i otvaranju izložbi.

U „Mom tajnom blagu“ učestvovalo je ukupno 821 osoba, od čega 616 dece i 205 odraslih; na 390 kartona zabeležena je njihova lična baština i obrazloženja iste; otvoreno je 5 izložbi u 5 regionalnih muzeja, sa ukupnim brojem od oko 12 000 posetilaca.

Raznovrsnost prikupljenog materijala pokazala je da primena celovitog i participativnog pristupa u upravljanju kulturnim nasleđem ima potencijal da oslika vrednosnu, društvenu, kulturnu, ekonomsku, demografsku, antropološku i psihološku stvarnost, ali da nameće integrativni pristup u izučavanju, prezentaciji i interpretaciji muzejskih kolekcija i okruženja. Iako su sakupljeni i dokumentovani predmeti i izložbe važan deo uspeha, pokrenuti entuzijazam, komunikacija, saradnja i poverenje, najvredniji su ishodi Mog tajnog blaga. Istovremeno, oni su i najneuhvatljiviji deo projekta, koji se lako gubi ako se dalje ne razvija i ne neguje…

Submit a Comment

Your email address will not be published.

Skills

Posted on

January 20, 2019